(Studija objavljena 2019. godine, uzorak 26 muškaraca prosek od 40 godina starosti)

Nedavne studije sugerišu da regulacija emocija može biti neobična kod određenog broja odraslih muškaraca sa genetskip potpisom 47,XXY. Ovi nalazi ističu potrebu za dubljim razumevanjem procesa obrade i upravljanja emocijama u ovoj populaciji.

Jedna od najistaknutijih strategija regulacije emocija kod ispitanika iz XXY grupe bila je „izražavanje emocija“, koja je značajno povećana kod 69% ispitanika sa iznadprosečnim rezultatima. Ovo sugeriše da kada se nivo uzbuđenja poveća usled stresa, veliki deo muškaraca sa XXY ima poteškoća u regulaciji svojih emocija, što može dovesti do emocionalnih ispada, frustracije ili ljutnje. Pored toga, 65% ispitanika pokazalo je tendenciju ka „izbegavanju“ (npr. puštanje stvari da idu svojim tokom), dok je 54% muškaraca koristilo strategije „traženja distrakcije“ (npr. izlazak, smanjenje pritiska pušenjem ili konzumiranjem alkohola) i „pasivnog suočavanja“ (npr. izolacija od drugih, briga o prošlosti). Zanimljivo je da je 58% ispitanika takođe značajno povećalo „traženje socijalne podrške“, što ukazuje na to da mnogi muškarci sa XXY teže da traže pomoć ili dele brige sa drugima u stresnim situacijama.

Sposobnosti regulacije emocija nisu zavisile od starosti ispitanika, koji su imali između 19 i 65 godina. U vezi sa neurokognitivnim funkcijama povezanima sa regulacijom emocija, rezultati nisu pokazali značajne prediktore strategija regulacije, što sugeriše da vrsta i korišćenje strategija regulacije emocija nisu bili povezani s intelektualnim sposobnostima. Ovo je važno jer ukazuje da poteškoće u regulaciji emocija nisu nužno rezultat problema u izražavanju ili razumevanju jezika.

Studija je takođe identifikovala izvršne funkcije kao prediktore sposobnosti regulacije emocija, posebno u kontekstu povećanog izražavanja emocija. Veće poteškoće u mentalnoj fleksibilnosti, regulaciji pažnje i brzini reakcije bile su povezane sa izraženijim emocionalnim ispadima. Izvršne funkcije su ključne za regulaciju i upravljanje emocijama, omogućavajući pojedincima da odlože i preusmere svoje ponašanje u situacijama koje izazivaju automatske emocionalne reakcije. Ovi nalazi sugerišu da oštećenja izvršnih funkcija, koja su ranije prijavljena, mogu ograničiti sposobnost muškaraca sa 47,XXY da regulišu svoje emocije i razviju adaptivno socioemocionalno ponašanje.

Pored toga, problemi u regulaciji emocija kod XXY mogu biti povezani sa različitim mentalnim zdravstvenim problemima. Povećana tendencija ka pasivnom suočavanju bila je povezana sa širokim spektrom simptoma psihopatologije, uključujući simptome anksioznosti, depresije i neprijateljstva. Ovi nalazi naglašavaju važnost fokusiranja na regulaciju emocija kako bi se poboljšala svakodnevna funkcionalnost i kvalitet života odraslih sa 47,XXY.

Za kliničare, regulacija emocija i izvršne funkcije trebale bi biti fokus kliničke procene i tretmana. Podrška ne bi trebala biti ograničena samo na obuke ili intervencione programe, već bi trebalo uključiti i psihoedukaciju. Razumevanje sopstvenih snaga i slabosti može pomoći pojedincima da bolje razumeju, prihvate i suoče se sa izazovima, što može doprineti donošenju boljih odluka u svakodnevnom životu.

Ova studija ima svoja ograničenja, uključujući korišćenje samoizveštajnih mera koje se oslanjaju na subjektivnu procenu učesnika. Iako je veličina uzorka bila relativno mala, rezultati ove studije pozivaju na dalja istraživanja regulacije emocija i doprinos izvršnih disfunkcija kod dece i adolescenata sa 47,XXY. Rano praćenje može omogućiti implementaciju preventivnih strategija koje mogu uticati na razvoj dece ka optimalnijim ishodima.

U zaključku, razumevanje problema regulacije emocija kod muškaraca sa 47,XXY može značajno doprineti poboljšanju njihovog mentalnog zdravlja i svakodnevnog funkcionisanja. Ulaganje u istraživanje i razvoj ciljanih tretmana može imati dalekosežne pozitivne efekte na kvalitet života ovih pojedinaca.

Detaljnije o studiji kliničke psihologije pročitati ovde.

Klinefelterov sindrom je stanje gde individua ima 1 više hromozoma po rođenju i koji pogađa muške osobe. Karakteriše se prisustvom dodatnog X hromosoma, što dovodi do genetske kombinacije 47,XXY umesto uobičajene 46,XY. Ovaj sindrom može uticati na plodnost, ali savremene medicinske tehnike omogućavaju muškarcima sa ovim poremećajem da postanu očevi. U ovom blog postu istražujemo mogućnosti i izazove s kojima se suočavaju muškarci sa Klinefelterovim sindromom kada je reč o ostvarivanju roditeljstva.

Kako Klinefelterov sindrom utiče na plodnost?

Muškarci sa Klinefelterovim sindromom često pate od azoospermije, što znači da nemaju spermatozoide u ejakulatu. Međutim, postupci kao što su Mikro TESE (testikularna ekstrakcija spermatozoida) pružaju nadu. Učinkovitost ovog postupka pokazala je da je spermatozoid moguće pronaći kod 56,7% muškaraca koji su podvrgnuti ovom tretmanu.

Uticaj starosti na pronalaženje sperme

Istraživanja su pokazala da starost igra značajnu ulogu u uspehu pronalaženja spermatozoida. Muškarci mlađi od 30 godina imaju veće šanse da će spermatozoidi biti pronađeni u testisnom tkivu. Ovo je ključno za parove koji razmišljaju o ICSI (intracitoplazmatska injekcija spermatozoida) proceduri, koja se često koristi kada se spermatozoidi dobijaju direktno iz testisa.

Istraživanja i rezultati

Istraživanja doktora Emre-a su pokazala da su rezultati pronalaženja spermatozoida tokom Mikro TESE procedure slični između muškaraca sa Klinefelterovim sindromom i onih sa normalnom hromosomskom strukturom. U jednoj studiji, 50% muškaraca bez hromosomskih abnormalnosti i 47% muškaraca sa Klinefelterovim sindromom uspelo je da dobije spermatozoide na dan sakupljanja jajašaca.

Da li su deca rođena ovakvom procedurom zdrava?

Jedan od najvećih strahova kod muškaraca sa Klinefelterovim sindromom jeste mogućnost da će njihova deca imati genetske poremećaje. Međutim, rezultati su pokazali da su genetske analize kod beba koje su rođene zahvaljujući ovim tretmanima, ukazivale na normalnu hromosomsku strukturu. Pored toga, stopa pobačaja nije bila značajno različita u upoređenim grupama.

Zaključak

Muškarci sa Klinefelterovim sindromom imaju mogućnost da postanu očevi korišćenjem modernih reproloških postupaka. Iako se ovaj sindrom može činiti kao veliki izazov, istraživanja su pokazala da su šanse za pronalaženje spermatozoida i rađanje zdravih beba gotovo jednake onima kod drugih azoospermičnih muškaraca. Edukacija i podrška su ključne za razumevanje ovog kompleksnog problema, te je važno da parovi koji se suočavaju sa ovim izazovima potraže stručnu pomoć.

Ključne reči:

  • Klinefelterov sindrom
  • Plodnost
  • Azoospermija
  • Mikro TESE
  • ICSI
  • Genetske analize
  • Reproduktivno zdravlje
  • Zdravlje dece

Ovaj tekst ima za cilj da pruži informacije i ohrabrenje muškarcima sa Klinefelterovim sindromom i njihovim partnerima koji razmišljaju o roditeljstvu. Nadamo se da će vas inspirisati da istražite sve opcije koje su vam dostupne.

Više informacija na web stranici sa koje je tekst preuzet možete pročitati ovde.

Otkrivanje XXY, poznatog i kao Klinefelterov sindrom, ima značajnu ulogu u zdravstvenoj zaštiti i porodičnom okruženju. U svetlu povećane upotrebe slobodne DNK (cfDNA) za skrining fetalne aneuploidije i polnih hromosoma, važno je pružiti informisane podatke o otkrivanju XXY genetskim savetnicima, drugim zdravstvenim radnicima (HCP) i roditeljima.

Ciljevi Istraživanja

Cilj ove kvalitativne studije bio je da razjasni preferencije odraslih sa XXY u vezi sa otkrivanjem svog statusa tokom života, kako bi se što bolje informisali o kliničkim i socijalnim aspektima njihove brige. U istraživanju je sprovedeno petnaest polustrukturiranih intervjua sa odraslim osobama sa XXY, kako bi se dobio uvid u njihovo viđenje zdravstvene zaštite i potrebnih podrški, uticaj koji je njihova nega imala na shvatanje i prihvatanje XXY, kao i njihove preference za otkrivanje tokom različitih uzrasta.

Tematski Okviri

Intervjui su analizirani koristeći refleksivnu tematsku analizu kroz socijalno konstrukcionističku prizmu, iz koje su proizašla četiri glavna tematska okvira:

  1. Nedostatak podrške unutar zdravstvenog sistema utiče na kvalitet nege.
  2. Stigma i sram utiču na odluke XXY pojedinaca o otkrivanju informacija drugima.
  3. Komunikacija genetskih rezultata XXY deci treba da bude promišljena i uzrastu prilagođena.
  4. Pažnja na psihosocijalne potrebe je integralni deo sveobuhvatne nege.

Novi Nalazi

Novi nalazi ovog istraživanja ukazuju na štetne posledice negativnih iskustava sa otkrivanjem na odnose sa HCP-ima i samopouzdanje, naglašavajući specifične kliničke i socijalne potrebe podrške za pojedince sa XXY. Ova studija ističe potrebu za specijalizovanom podrškom tokom celog života, posebno unutar interdisciplinarnih klinika koje vode stručnjaci sa znanjem o opštem zdravlju pojedinaca sa XXY.

Značaj Empatijskog Pristupa

Učesnici naglašavaju značaj empatijskog pristupa u iznošenju XXY statusa i razgovorima o polu i rodu kako bi se smanjili sram i stigma. Zalažući se za kontinuirane usluge podrške, uključujući upućivanje na specijaliste i resurse za mentalno zdravlje, učesnici podržavaju personalizovani pristup otkrivanju u detinjstvu od strane roditelja ili u saradnji sa HCP-ima, s ciljem očuvanja poverenja, osnaživanja deteta i uzimanja u obzir njihovog nivoa zrelosti.

Zaključak

Ova studija naglašava značaj pružanja prilagođene podrške osobama sa XXY, prioritizujući informisano donošenje odluka, emocionalno blagostanje i holističku negu. U nadi da će ovi uvidi doprineti boljoj budućnosti za pojedince sa XXY, nastavljamo da se zalažemo za unapređenje sistema zdravstvene zaštite i podrške za sve pogođene ovim sindromom.

Zvanični članak možete pronaći na ovom linku.

U ponedeljak 25.12.2023. odrđali smo naš prvi otvoreni panel za diskusiju i imali priliku da poslušamo o temi Klineleterovog sindroma sa naučne perspektive. Prof. Dr. Željko Popović, Doktor bioloških nauka (molekularna biologija), Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, odgovorio je članovima udruženja na neka pitanja po pitanju plodnosti muškaraca sa Klinefelterovim sindromom.

Više o Prof.Dr. Željku Popoviću možete pročitati ovde.